Прошетајте стазом Музеја бонсаија Креспи у Милану и видећете дрво које напредује већ преко 1000 година. Миленијал висок 3 метра окружен је негованим биљкама које такође живе вековима, упијајући италијанско сунце испод стаклене куле док се професионални неговатељи брину о његовим потребама. Дугогодишњи практичари бонсаија попут њих ће сматрати да је процес лакши него досадан, а кућна верзија овог примерка нуди почетницима лак и задовољавајући пут до опуштања.
Бонсаи, грубо преведен као „садња у посуди“, односи се на јапанску праксу гајења биљака у саксијама, која датира из 6. века или раније. Метода функционише за широк спектар флоре, од савршених биљака које живе унутра, попут малог чајног дрвета (Carmona microphylla), до сорти које воле спољашњост, попут источног црвеног кедра (Junipurus virginia).

Дрво на слици је кинески банјан (Ficus microcarpa), уобичајени бонсаи за почетнике због своје богате природе и рођак миланског ремек-дела који је погодан за унутрашњи узгој. Расте изворно широм тропске Азије и Аустралије, а његово срећно место је слично оном код људи: температура је између 10 и 27 степени Целзијуса, а у ваздуху има мало влаге. Потребно га је заливати само једном недељно, а искусни баштовани ће временом научити да прецизније процене да ли је жедан на основу тежине саксије. Као и свакој биљци, потребна му је свежа земља, али сваке једне до три године, тада треба редовно орезивати снажан коренов систем - везан чврстом каменом посудом.
Иако уобичајена слика неге бонсаија подразумева опсежно орезивање, већина дрвећа - укључујући фикус - захтева само повремено орезивање. Довољно је да се грана одсече на два листа након што проклија шест или осам. Напредни неговатељи могу да обмотају жице око стабљика, нежно их обликујући у пријатне облике.
Уз довољно пажње, кинески банјан ће израсти у импресиван микрокосмос. На крају, ваздушно корење ће се спустити са грана попут органских трака за забаву, као да славе да сте одличан родитељ биљке. Уз правилну негу, ово срећно мало дрво може живети вековима.